Промене у условима дна рибњака током свих фаза аквакултуре

Промене у условима дна рибњака током свих фаза аквакултуре

Познато је да је контрола квалитета воде кључна у аквакултури, а квалитет воде је уско повезан са стањем дна рибњака. Добар квалитет дна рибњака олакшава развој аквакултуре. Овај чланак ће се фокусирати на промене услова дна рибњака у различитим фазама процеса аквакултуре и одговарајуће мере.

Током процеса аквакултуре, дно рибњака обично пролази кроз четири промене: организацију, редукцију, токсификацију и ацидификацију.

Рана фаза аквакултуре—организација

У раним фазама аквакултуре, како се храњење повећава, акумулација остатака, остатка хране и фекалија на дну рибњака доводи до постепеног нагомилавања органске материје, процеса познатог као организација. У овој фази, нивои кисеоника су релативно довољни. Главни циљ је разлагање муља и измета на дну рибњака, претварајући их у неорганске соли и хранљиве материје како би се подстакао раст алги и повећао растворени кисеоник у води. Микробни сојеви се могу користити да помогну у разградњи муља и фекалија.

Средњи стадијум аквакултуре—смањење

Како аквакултура напредује, посебно током периода вршног храњења водених животиња, количина хране наставља да расте, што доводи до постепеног нагомилавања органске материје у рибњаку која превазилази капацитет самопречишћавања воденог тела. Велика количина органског отпада се подвргава анаеробном распадању на дну, што доводи до црне воде са непријатним мирисом и улази у фазу редукције где вода постепено постаје исцрпљена кисеоником. На пример, сулфат се претвара у водоник сулфид, а амонијачни азот се претвара у нитрит. Резултат смањења је значајно смањење кисеоника на дну рибњака, што доводи до хипоксије рибњака. У овој фази, препоручује се употреба оксидационих средстава за модификацију дна, као што су једињење калијум моноперсулфата и натријум перкарбонат. Ова оксидациона средства могу оксидирати муљ на дну рибњака, смањити потрошњу кисеоника и побољшати потенцијал оксидације како би уклонили проблеме са црнилом и непријатним мирисом.

Касни средњи стадијум аквакултуре—токсикација

У касној средњој фази, рибњак ствара значајну количину токсичних супстанци, укључујући водоник сулфид, амонијачни азот, нитрит и метан. Посебно водоник сулфид и нитрит могу изазвати респираторне потешкоће или чак гушење код риба, шкампа и ракова. Стога, када су нивои нитрита и амонијачног азота повишени, препоручљиво је користити средства за детоксикацију како би се ове токсичне супстанце неутралисале.

Касна фаза аквакултуре — закисељавање

У касној фази аквакултуре, дно рибњака постаје кисело због анаеробне ферментације великих количина органске материје, што доводи до сниженог пХ и повећане токсичности водоник-сулфида. У овој фази, креч се може нанети на подручја са највише акумулираног муља како би се неутралисала киселост дна рибњака, повећао пХ и смањила токсичност водоник-сулфида.